Alergologija i imunologija

Alergijske bolesti mogu biti ispoljene na koži, respiratornom i digestivnom sistemu. Izazvane su često nekim faktorom iz spoljne sredine, kao što su inhalacioni alergeni (prašina, poleni) ili alergenima koji se na drugi način unose u organizam (hrana, lekovi, intravenski primenjeni medikamenti i sredstva koja se primenjuju u dijagnostičke svrhe). Neophodno je utvrditi mogući alergen da bi se sprečilo ponavljanje alergije i prevenirale potencijalno opasne komplikacije. Kožne probe, laboratorijski testovi, provokacioni testovi omogućavaju identifikaciju potencijalnog alergena.

 

Poremećaji i deficit imuniteta su osnovi mnogih bolesti i poremećaja opšteg stanja. Važno je ovakve poremećaje uočiti i primeniti imunomodulaciju u cilj poboljšanja opšte otpornosti.

 

1. Alergijske bolesti disajnih puteva i atopija: alergijska kijavica, konjunktivitis, astma.

Alergijske bolesti disajnih puteva su jedne od najčešćih bolesti od kojih pate osobe svih uzrasta. Poslednjih decenija bolesti su u ekspanziji te se govori o pravoj epidemiji. Različiti činioci mogu biti uzrok, a najčešće alergeni kao što su grinje iz kućne prašine i poleni. Ukoliko se ne leče, izrazito remete kvalitet života i dovode do različitih komplikacija. Više od 50% osoba sa alergijskom kijavicom može oboleti od astme. Upoznavanje sa prirodom bolesti, okolnostima koji su odgovorne za intenziviranje tegoba, kompletna dijagnostika, kao i savet o sprovodjenju preventivnih mera, medikamentozna i imunoterapija su ključ dobre kontrole, poboljšanja kvaliteta života i prevencije komplikacija.

Dijagnostika obuhvata uzimanje detaljnih podataka o postojećim tegobama, kožne prik probe, serološke testove (odredjivanje ukupnih specifičnih IgE antitela).

Lečenje podrazumeva sprovodjenje preventivnih mera, medikamentoznu i imunoterapiju (desenzibilizaciju).

 

2. Alergija na hranu

Alergija na hranu kod odraslih osoba nije tako česta i obično je izazvana specfičnim namirnicama kao što su kikiriki i orašasti plodovi, plodovi mora, žitarice. Medjutim, moguće je da i druge namirnice budu razlog pojave alergijskih manifestacija, koje mogu biti blage, od simptoma u usnoj duplji (svrab, peckanje, otok) do teških i životno ugrožavajućih, kao što je anafilaktički tok. Važno je prepoznati uzrok da bi se sprečilo ponavljanje opasnih alergijskih manifestacija.

Dijagnostika obuhvata uzimanje detaljnih podataka o postojećim tegobama, kožne prik robe, serološke testove (odredjivanje specifičnih IgE antitela).

U slučaju dokazane alergije na hranu, neophodan je savet o načinu prevencije ponovnih alergija.

 

3. Urtikarija (koprivnača), akutna i hronična

Urtikarija i angiodem su stanja koja se mogu javiti sporadično, smatra se da svaka četvrta osoba doživi ovakve simptome. Simptomi mogu biti različitog intenziteta, poneka su i životno ugrožavajući, a svako zahtevaju adekvatnu terapiju. Često su različiti spoljni činioci odgovorni za njen nastanak: sunce, hrana, lekovi, kozmetički preparati...

Nekada se mogu ponavjati u različitim intervalima nedeljama i mesecima. Od velike je važnosti sprovesti ispitivanje u pravcu mogućeg uzrasta, da bi se sprečilo ponavljanje tegoba i moguće komplikacija.

 

4. Alergijska reakcija na lekove (antibiotici, analgetici i nesteroidni antiinflamatroni lekovi, jodna kontrastna sredstva)

Različiti lekovi mogu izazvati neželjene reakcije, od kojih su alergijske često dramatične i onemogućavaju dalju primenu sumnjivog leka. Alergološko testiranje omogućava ispravno tumečenje postojećeg stanja i izbor najmanje rizične alternativne terapije.

Jodna kontrastna sredstva su često neophodna u saveremenoj dijagnostici. Kod izvesnih osoba njihova primena rezultira pojavom neželjenih reakcija, a da bi se dijagnostika sprovela, potrebno je odgovarajuća alergološka priprema, a ponekad i testiranje.

 

5. Sistemke bolesti vezivnog tkiva, vaskulitisi i druge  autoimunske bolesti

Autoimunski imunološki poremećaji u osnovi su grupe oboljenja koja se mogu manifestovati kompleksnim poremećajima u vidu pojave opštih tegoba (temperatura, malaksalost, gubitak na težini), kao i tegoba od strane mnogih organskih sistema (bolovi u zglobovima i mišićima, promene na koži, oštećenje bubrega , nervnog sistema i drugih organa). Pravovremena dijagnostika i terapija su neophodni u cilju kontrole simptoma i sprečavanje komplikacija.

Dijagnostika obuhvata detaljan pregled, laboratorijske analize kao i drugu dijagnostiku (UZ, MSCT) u zavisnosti od prezentacije bolesti.

 

6. Deficit imuniteta i imunomodulacija

Poremećaji imuniteta su često u osnovi različitih oboljenja i ponavljanih infekcija. Prevencija i imunomodulacija omogućavaju poboljšanje opšteg stanja i doprinose uspehu lečenju drugih bolesti.

 

U zdravstvenoj ustanovi "MR Čukarica" pregled obavlja dr Snežana Aranđelović/ specijalista alergologije i imunologije.