Kada uraditi spirometriju?

Šta je Spirometrija?

Spirometrija je neinvazivna dijagnostička metoda kojom se procenjuje zapremina plućnog vazdušnog prostora i protok vazduha kroz disajne puteve.  Veoma je bitan test da lekar pulmolog vidi kako Vaša pluća rade, a za pacijenta je potpuno bezbolan, brz i nije težak.

Kada URADITI SPIROMETRIJU – INDIKACIJE?

Koristi se u otkrivanju i praćenju astme, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP-a) hroničnog bronhitisa, plućnog emfizema, plućne fibroze itd., kao i kod praćenja uspešnosti terapije kod bolesnika koji imaju već boluju od ovih bolesti.

Indikacije:
  • Dijagnoza i praćenje toka lečenja astme
  • Dijagnostika respiratornog obolenja kod pacijenata sa poremećajem disanja
  • Merenje bronhijalne reakcije kod pacijenata za koje se sumnja da imaju astmu
  • Dijagnoza opstruktivnih i restriktivnih bolesti pluća
  • Kontrola i praćenje toka bolesti kod respiratornih poremećaja
  • Procena radne sposobnosti kod procena profesionalnom astmom
  • Preoperativna procena rizika za anestezije ili operativni zahvat u kardiotorakalnoj hirurgiji
  • Merenje nivoa odgovora organizma tokom lečenja stanja i bolesti koje se mogu pratiti spirometrijom
  • Dijagnostika disfunkcije glasnih žica

 

POSTUPAK I PRIPREMA PREGLEDA ?

Spirometrijskim ispitivanjem se određuju plućni volumeni ( disajni volumen, inspiratorni rezervni volumen, ekspiratorni rezervni volumen) i kapaciteti (vitalni kapacitet, inspiratorni kapacitet), kao i disajni volumeni u funkciji vremena (forsirani ekspiratorni volumeni).Tokom manevra forsiranog ekspirijuma dobija se vitalni kapacitet, koji se u ovom slučaju obeležava kao forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspirijumski volumen tokom prve sekunde (FEV1) kao i brzine protoka u krivoj protok/volumen. PEF – maksimalna brzina izduvavanja vazduha. VC –  je vitalni kapacitet pluća.

Pregled se obavlja tako što po instrukcijama lekara specijaliste dišete u cev vezanu za aparat koja se zove spirometar. Tokom testa, izdisaćete koliko vazduha možete, onoliko jako koliko možete. U testu se meri koliko vazduha možete da ukupno izdahnete i koliko vazduha možete da izdahnete u prvoj sekundi testa. Traje 10-15 minuta. Na osnovu izmerenih parametara koji se uporedjuju sa referentnim vrednostima koje kompjuterski program izračunava za svaku osobu, možemo da odredimo da li postoji eventualno smanjenje vazdušnog prostora u plućima ili eventualna opstrukcija disajnih puteva (astma, akutni ili hronični bronhitis itd).

Pre nego što počnete sa obavljanjem testa medicinski radnik će Vam objasniti tehniku izvodjenja: 

  • Udahnete što više možete i da držite usne čvrsto na delu za usta
  • Izdahnite najjače i što brže možete
  • Duvajte dok se vaša pluća ne isprazne i dok vam lekar ne kaže da prestanete

 

Na rezultate vašeg testa mogu da utiču određene aktivnosti, kao što je pušenje, konzumiranje kafe, obavljanje napornih vežbi i obilni obroci pre testa. Ako uzimate lekove za oboljenje pluća, od vas se može zatražiti da ih ne koristite određeni vremenski period pre testa. Zatražite od svog lekara unapred uputstva za pripremu za test.

Lekar specijalista koji obavlja pregled?

Pregled obavlja dr Novković Dobrivoje - specijalista pulmologije, sa Vojnomedicinske akademije (VMA).