Fizikalna Terapija Lumbalni Sindrom

Lumbalni sindrim predstavlja skup tegoba koje se ispoljavaju kao bol u kostima, a koji se može širiti duž nogu, uz mogućnost pojave grčeva mičića  i ograničenu prokrvljenost tog dela kičme. Zbog velike učestalosti ovaj sindrom predstavlja bolest civilizacije.

Uzroci lumbalnog sindroma jesu raznoliki. Najčešće su i pitanju degenerativne promene koje nastaju starenjem kičmenog stuba i njegovim opterećenjem. Ne zbači da se javlja kod starih osoba, naprotiv, sve češće zbog promene životnog stila i teškog fizičkog rada, javlja se kod osoba između 22 i 35 godina. Drugi znatno ređi uzroci su traume, zapaljenja, tumori, suženje kičmenog kanala.

Zbog opterećenja kičme, vremenom dolazi do promena na međupršljenskom disku struktura između pršljenova. Njegovo jezgro se suši, a na prstenu koji ga okružuje, javljaju se pukotine. Pri naprezanju jezgro može da prodre u pukotine prstena izazivajući bol. Usled dugotrajnog trpljenja kičmenog stuba, može se razviti diskus hernija. Pri nekom naglom pokretu prsten prska, jezgro se povlači i vrši pritisak na korenove živca ili na kičmenu moždinu. Faktori koji doprinose promenama na kičmenom stubu jesu starenje, osteoporoza, slabost leđnih mišića, fizički napor, podizanje tečkih predmeta, savijanje, iznenadni nagli pokreti, neudoban ležaj i gojaznost.

Glavna tegoba je bol u krstima koji se pojačava pri pokretanju i naprezanju. Kao reakcija na bol javlja se refleksno grčenje mišića oko kičme i ukočenost. To je zaštitna reakcija mišića, kako ne bi došlo do oštećenja živca. Zbog pritiska na nerve može se javiti trnjenje (osećaj mravinjanja, peckanja, žarenja, paljenja) smanjenja osetljivost do potpune neosetljivosti. Kod diskus hernije javlja se slabost mišića (pareza) pa čak i paraliza mišića.

Samo prisustvo bola u kostima zove se lumbago. Ako se bol spušta duž noge to se naziva lumboišijalgija ili išijas. Bol u kostima može da se širi u sedalni deo, prema kuku i duž noge.

Ukoliko dođe do pritiska na kičmenu moždinu, javlja se bol i trnjenje u predelu polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti. Moguć je i gubitak kontrole mokrenja i stolice, što zahteva kiruršku intervenciju.

Polazna osnova u dijagnostici jeste rendgenski snimak, koji uglavnom daje normalan nalaz ili se vidi suženje međupršljenskog prostora. Od veće je pomoći magnetna rezonanca (MR), koja pokazuje u kakvom je stanju kost, ali i meko tkivo, mesto i uzrok pritiska na nerv.

LEČENJE

Kod većine obolelih prognoza je dobra i dolazi do potpunog ozdravljenja. Mirovanje treba da traje što kraće uz primenu antireumatika i analgetika u vidu tableta i gelova (Brufen, Diklofen, Rapten K, Nimulid, Movalis). Nakon smirivanja jakih bolova, započinje se fizikalna terapija, kao metod izbora za one pacijente čije stanje ne zahteva hiruršku intervenciju (svega oko 15% pacijenata zahteva hiruršku intervenciju). Od fizikalnih procedura, koriste se različite vrste procedura protiv bolova i upale, za poboljšanje cirkulacije i smanjenje otoka. 
Primenjuju se različite vrste struja (TENS terapija, interferentne struje, dijadinamske struje, galvanska struja), laser, magnet, ultrazvučno lečenje i vežbe.